POČETAK
Podešavanje sistema
ČAS 1
ČAS 2
ČAS 3
ČAS 4
ČAS 5
ČAS 6
ČAS 7
ČAS 8
ČAS 9
SQL RECAP
ČAS 10
ČAS 11
ČAS 12
Rokovi

Kontakt: milica.gnjatovic[at]matf.bg.ac.rs

Zvanična stranica predmeta

Dragi studenti, na narednoj adresi Vam je dostpuna platforma grader.
Trenutno su dostupni zadaci identični onima sa prethodnih rokova, a pokrivaju gradivo koje je pređeno do sada na vežbama.

Srećan početak novog semestra!
Sva važna obaveštenja će biti na zvaničnoj strani predmeta.

Podešavanje sistema

Potrebni programi za vežbe će se ove godine razlikovati u odnosu na prethodnu. Umesto IBM DB2 sistema za upravljanje bazama podataka će se koristiti IBM DB2 docker slika. Ukoliko već imate instaliran DB2 i to može da se koristi. Umesto IBM Data Studio alat za rad sa bazama podataka će se koristiti alat JetBrains DataGrip. Studentska baza podataka stud2020 ostaje ista kao i prehodnih godina.
Virtuelna mašina se više neće koristiti.

Softver potreban za vežbe:

Detaljno uputsvo za podešavanje sistema se nalazi u dokumentu. Nakon inicijalnog nameštanja sistema, komande koje Vam mogu biti potrebne su:
Pokretanja kontejnera mydb2 nakon što ponovo upalite računar:
docker start mydb2
Ulazak u terminal kontejnera:
docker exec -it mydb2 /bin/bash

Struktura baze podataka

stud2020 SQL Reference knjiga

ČAS 1

Komande u db2:

db2start pokretanje, nije potrebno u docker kontejneru
db2stop zaustavljanje, nije potrebno u docker kontejneru
db2 list db directory lista svih baza u sistemu
db2 pokretanje interkativnog okruženja
db2 connect to IME_BAZE povezivanje na bazu podataka
db2 connect to IME_BAZE user IME_KORISNIKA using SIFRA povezivanje na bazu podataka kao određeni korisnik
db2 connect reset diskonektovanje
db2 list tables prikaz tabela u bazi za podrazumevanu shemu
db2 values current schema prikaz trenutne sheme
db2 list tables for schema IME_SHEME prikaz tabela u bazi za određenu shemu
db2 describe table IME_TABELE/IME_SHEME.IME_TABELE informacije o tabeli
db2 "UPIT" dohvatanje podataka iz baze
db2 -f PUTANJA_DO_FAJLA -v izvršavanje upita iz fajla, -v naglašava da se svaki upit završava sa ;. Može se dodati -v da se prikaže upit koji je izvršen. U jednom fajlu može biti više upita.

Baza podataka - kolekcija podataka organizovana na određen način; različiti tipovi, objektne, nerelacione, relacione...

Sistem za upravljanje bazom podataka (SUBP) - program koji omogućava pristup i rad sa podacima iz baze, to je ibm db2.

Relacione baze podataka (RBP) - podaci se predstavljaju u okviru relacija/tabela

Entitet - neki objekat, prikazuje se tabelom; student, predmet, ispit...

Atribut - opisuje objekat, kolone tabele; indeks, ime, prezime...

Student (indeks, ime, prezime, datum_rođenja, mesto_rođenja)

Red/ntorka - podaci o jednom entitetu/studentu/ispitu...

Relaciona baza - skup relacija/tabela

Relaciona shema - opis strukture relacija

SQL - sredstvo za upravljanje relacionom bazom podatka, upitni jezik

Primarni ključ - atribut ili skup atributa koji jedinstveno opisuju entitet

Strani ključ - atribut ili skup atributa kojim se pravi veza ka drugoj relaciji

Shema - grupisane tabele u pogled koji čini celinu, npr. shema za profesore i shema za studente

Redosled izvršavanja:

3 SELECT - kolone koje će se prikazati, * da se prikažu sve kolone
1 FROM - odakle izvlačimo podatke, koja tabela
2 WHERE - uslovi koje rezultati treba da ispunjavaju

ČAS 2

Vrste spajanja

Da li staviti uslov u WHERE ili u ON?

Bitno nam je gde ide uslov kada imamo left ili right join. Ako na primer tražimo da se izdvoje studenti i predmeti na kojima imaju desetke, i oni studenti koji nemaju ni jednu desetku.
Ako izvršimo:

SELECT D.INDEKS, I.INDEKS, OCENA
FROM DA.DOSIJE D LEFT JOIN DA.ISPIT I
ON I.INDEKS=D.INDEKS AND OCENA>5 AND STATUS='o';

Imaćemo 33679 redova (bar kod mene). Neki od tih redova su
20171010 | NULL | NULL
20171106 | NULL | NULL
20180087 | NULL | NULL
To su studenti koji nemaju ni jedan položen ispit. Dakle, sada imamo studente spojene sa njihovim ispitima, a ako nemaju ispite onda su spojeni sa NULL.
Ovde sada treba dodati uslov za 10ke. Ako dodamo samo

WHERE OCENA=10;

Dobićemo 7401 red, ali među njima će biti sve desetke. Izgubićemo prethodna 3 reda, a to su nam studenti koji nemaju ni jedan položen ispit (samim tim ni jednu 10ku), dakle želimo ih u rezultatu. Da bi ti redovi ostali potrebno je da uslov za 10 ide u ON:

SELECT D.INDEKS, I.INDEKS, OCENA
FROM DA.DOSIJE D LEFT JOIN DA.ISPIT I
ON I.INDEKS=D.INDEKS AND OCENA>5 AND STATUS='o' AND OCENA=10;

Sada imamo 9101 red i među njima i ona tri sa početka.
Ovo spajanje možemo da tumačimo ovako:
Svakog studenta iz tabele dosije probaj da spojiš sa njegovim ispitom na kom je dobio 10, ako takav ispit ne postoji ostavi studenta u rezultatu i spoji ga sa NULL.
Još jedan način da ovo gledate je da pre nego dodamo onaj WHERE razmislimo koje vrednosti će da poredi. U rezultatu pre toga smo videli da imamo redove gde je ocena null, znači da će where koji dodamo imati poređenje null=10. null=10 je false, pa će red time biti izbačen iz rezultata. Ovo razmatranje nam nije tako značajno ako imamo samo join jer će on spojiti samo studente sa njihovim ispitima, nećemo uopšte imati redove sa ocenom NULL na koje potencijalno treba da se pazi da se ne izgube dodavanjem where.

U prethodnim upitima namerno stoje D.INDEKS i I.INDEKS da bi obratili pažnju da su sve I.XXX vrednosti NULL ako ne postoji ispit sa kojim spajamo studenta.

ČAS 3

Podupiti

X [NOT] IN (SELECT Y FROM ... WHERE ...)
Gledamo da li je X u nizu Y-ona koji dobijamo iz podupita. Važno je da X i Y imaju isti broj atributa. Na primer možemo imati WHERE (OZNAKAROKA, SKGODINA) IN (SELECT OZNAKA, GODINA FROM ...).
[NOT] EXISTS (SELECT ... FROM ...)
Uslov je zadovoljen ako podupit vraća bar jedan red.
X < ALL (SELECT ... FROM ...)
Uslov je zadovoljen ako je X manje od svake vrednosti koju vraća podupit. Mogu se koristi i ostali operatori.
X < SOME (SELECT ... FROM ...)
Uslov je zadovoljen ako je X manje od neke vrednosti koju vraća podupit. Mogu se koristi i ostali operatori.
X = ANY (SELECT ... FROM ...)
Uslov je zadovoljen ako je X jednako nekoj vrednosti koju vraća podupit. Mogu se koristi i ostali operatori.

SVAKI <=> NE POSTOJI NEKI KOJI NIJE
Tražimo studenta koji je položio svaki ispit koji je polagao. <=> Tražimo studenta za kog NE POSTOJI ispit koji NIJE POLOŽIO.

Napomene posle časa:

ČAS 4

Skupovni operatori

UNION
upit1 UNION upit2 nam daje sve redove iz upita1 i upita2 bez duplikata. Važno je da i prvi i drugi upit vraćaju isti broj kolona i da su te kolone istog tipa. Na primer u redu je ako prvi upit vraća ime (string), ocenu (broj), a drugi prezime (string), indkeks (broj). Nije u redu ako prvi vraca ocenu (broj), a drugi ime (string).
UNION ALL
Identično kao UNION samo što ovde možemo imati duplikate. Efikasnije je od UNION jer ne proverava duplikate. UNION je kao da smo na UNION ALL primenili DISITNCT.
INTERSECT
upit1 INTERSECT upit2 nam daje sve redove iz upita 1 koji postoje i u upitu 2 bez duplikata. Važno je da i prvi i drugi upit vraćaju isti broj kolona i da su te kolone istog tipa.
INTERSECT ALL
Identično kao INTERSECT samo što ovde možemo imati duplikate. Efikasnije je od INTERSECT jer ne proverava duplikate. INTERSECT je kao da smo na INTERSECT ALL primenili DISITNCT.
EXCEPT / MINUS
upit1 EXCEPT upit2 nam daje sve redove iz upita 1 koji ne postoje u upitu 2 bez duplikata. Važno je da i prvi i drugi upit vraćaju isti broj kolona i da su te kolone istog tipa. EXCEPT i MINUS su sinonimi i potpuno je svejedno da li koristimo jedno ili drugo.
EXCEPT ALL
upit1 EXCEPT ALL upit2 nam daje sve redove iz upita 1 koji ne postoje u upitu 2 uzimajući u obzir duplikate. Ako prvi upit vraća X za svaku ocenu 10, a drugi upit vraća X za svaku ocenu 6, i ako student ima 5 desetki i 3 šestice u rezultatu će biti 2 reda sa X. Ako bi u ovom primeru koristili samo EXCEPT dobili bi praznu tabelu kao rezultat.

Funkcije za rad sa datumom i vremenom

CURRENT TIME, CURRENT DATE
specijalni registri koji sadrže vrednost trenutnog vremena, odnosno datuma
DATE(expression)
expression može biti string u formatu "dd.mm.yyyy"
YEAR(date)
MONTH(date)
redni broj meseca u godini
WEEK(date)
redni broj nedelje u godini
DAY(date) / DAYOFMONTH(date)
redni broj dana u mesecu
DAYOFYEAR(date)
redni broj dana u godini
DAYOFWEEK(date)
redni broj dana u nedelji, 1 je subota, dok je 7 nedelja
DAYNAME(date)
naziv dana u nedelji; ukoliko želimo da zadamo jezik možemo ga dodati kao drugi argument, za srpski bi kod bio 'sr_latn_sr' ili 'sr_cirilc_sr'
MONTHNAME(date)
naziv meseca; ukoliko želimo da zadamo jezik možemo ga dodati kao drugi argument, za srpski bi kod bio 'sr_latn_sr' ili 'sr_cirilc_sr'
DAYS(date)
brojevna reprezentacija datuma
TIME(expression)
vraća vreme, expression može biti u formatu hh:mm
TIMESTAMP(date, time)
vraća format koji sadrži datum i vreme
HOUR(time), MINUTE(time), SECOND(time)
vraća broj sati, minuta i sekundi za vreme
YEARS_BETWEEN(date1, date2), MONTHS_BETWEEN(date1, date2), DAYS_BETWEEN(date1, date2)
Koliko je godina, meseci, dana prošlo između dva datuma. Ako gledamo mesece na primer a prošlo je 2 godine i 3 meseca reulatat će biti 27 meseci, a ne 3.
SECOND[S], MINUTE[S], HOUR[S], DAY[S], MONTH[S], YEAR[S]
ključne reči koje nam omogućuju da dodajemo na neki datum ili na neko vreme
Na primer:
  • CURRENT TIME + 5 MINUTES - 5 SECONDS
  • DATE('1.1.2020') + 5 YEARS (u ovom slučaju nije dovoljno samo niska za datum, već je potrebno i DATE da se naglasi da je datum jer db2 ne može sam da zaključi)

Funkcije za rad sa karakterima

SUBSTR(str, start, len)
Vraća podnisku niske str, koja počinje od start a dužine je len. Indeksiranje kreće od 1. Ukoliko se ne navede len izdvaja se podniska od pozicije start do kraja niske.
CONCAT(x, y), x || y
Spaja niske x i y. CONCAT prima tačno dva argumenta, dok ako koristimo operator || možemo ulančati više stringova (a || b || c ...).
SPACE(x)
Vraća x praznih mesta.
POSSTR(x, y)
Vraća indeks na kom počinje niska y u niski x. Ukoliko se y ne nalazi u x vraća 0.
REPEAT(str, x)
Ponavlja nisku str x puta.
REPLACE(str, x, y)
Zamenjuje sva pojavljivanja niske x u str sa y.
LTRIM(str), TRIM(str), RTRIM(str)
Uklanja beline levo, desno ili sa obe strane.
LENGTH(arg)
Vraća dužinu argumenta, koji može biti string ili broj.

Funkcije za nedefinisane vrednosti

COALESCE(x, y, z...)
Vraća prvi argument iz liste čija vrednost nije NULL. Ako su svi agumenti NULL onda se NULL i vraća.
NULLIF(x, y)
Vraća NULL ako su x i y jednaki. Ukoliko su argumenti različiti onda vraća prvi argumenti.

Funkcije za konverziju

DECIMAL(x, y, z), DEC(x, y, z)
Vraća decimalnu reprezentaciju x, pri čemu y predstavlja ukupan broj cifara, a z broj mesta iza decimalnog zareza. X može biti broj ili string.
DOUBLE(x)
Vraća broj veće preciznosti. X može biti string ili broj.
DECIMAL(expression)
Vraća string reprezentaciju broja.
CHAR(expression)
Skoro sve tipove pretvara u string.
CHAR(datetime, format)
Datum i vreme prikazuje u datom formatu. Dostupni formati su ISO, USA, EUR, JIS, LOCAL.

Numeričke funkcije

MOD(x, y)
ABS(x)
SIGN(x)
Vraća 1 za pozitivne, -1 za negativne, 0 za 0.
SQRT(x)
Vraća koren broja.
RAND(seed)
Vraća random broj. Seed argument nije obavezan, za isti seed se dobija isti 'random' broj.
CEIL, FLOOR
Zaokružuje broj na veći, odnosno manji.
SIN, COS, TAN, COTAN, ASIN, ACOS, ATAN, EXP...
ROUND(num, broj_decimala)

Na narednom linku možete naći još sklarnih funkcija i informacije o njima: dokumentacija.

ČAS 5

group by

ČAS 6

WITH klauza

With klauzom možemo definisati privremenu tabelu koju koristimo u upitu.

WITH POMOCNA_TABELA AS (
SELECT ... FROM ...
)
SELECT ...
FROM POMOCNA_TABELA
...

WITH POMOCNA_TABELA(kolona1, kolona2 ...) AS (
SELECT ... FROM ...
)
SELECT ...
FROM POMOCNA_TABELA
...

Pomoćnu tabelu možemo koristiti kao i bilo koju drugu tabelu iz baze, možemo je spajati sa drugim tabelama, grupisati...
Možemo definisati više pomoćnih tabela:

WITH POMOCNA_TABELA AS (...),
DRUGA_POMOCNA_TABELA AS (...),
...
SELECT ...
FROM ...
WHERE ...

Važno je da pri definisanju pomoćne tabele svakoj koloni damo ime.

ČAS 7

Kreiranje tabela

CREATE TABLE NAZIV_TABELE (
NAZIV_KOLONE1 TIP_KOLONE1
NAZIV_KOLONE2 TIP_KOLONE2 NOT NULL
NAZIV_KOLONE3 TIP_KOLONE2 DEFAULT ...
...
NAZIV_KOLONEN TIP_KOLONEN
PRIMARY KEY (KOLONA_KLJUC1, KOLONA_KLJUC2...)
FOREIGN KEY FK_NAZIV_KLJUCA (NAZIV_KOLONE_OVE_TABELE) REFERENCES NAZIV_TABELE_KOJU_REFERISE
CONSTRAINT NAZIV_OGGRANICENJA CHECK ( ... )
)

Primarni ključ može činiti više kolona. Važno je da svaka kolona bude definisana sa NOT NULL. Primarni ključ se još može definisati tako što u nazivu kolone dodamo primary key, npr ID INTEGER NOT NULL PRIMARY KEY.
Umesto komande CREATE TABLE ... , možemo korisiti CREATE TABLE IF NOT EXISTS ... kojom kreiramo tabelu samo ukoliko ona već ne postoji.
Ukoliko ne želimo ručno da unosimo vrednost primarnog ključa ona može automatski da se generiše:

Više o ovome se može naći u dokumentaciji.

Neki od dozvoljenih tipova za kolone su:

Lista tabela u bazi se može videti sa nekom od narednih komandi iz terminala:

Treba obratiti pažnju gde je kreirana baza, tj. da li u nekoj shemi.

Kopiranje tabele

CREATE TABLE NAZIV_KOPIJE_SA_PODACIMA AS (
SELECT *
FROM ORIGINALNA_TABELA
) WITH DATA;

CREATE TABLE NAZIV_KOPIJE_BEZ_PODATAKA AS (
SELECT *
FROM ORIGINALNA_TABELA
) WITH NO DATA;

Ovo je korisno ako želite da vežbate izmenu i brisanje redova, a da pri tom ne menjate originalnu tabelu.

Promena strukture tabele

ALTER TABLE NAZIV_TABELE ...

Moguće su naredne izmene: Nakon promene strukture tabele u nekim slučajevima je neophodno reorganizovati tabelu komandom iz terminala:

db2 connect to naziv_baze
db2 reorg table naziv_tabele

Brisanje tabele iz baze

DROP TABLE NAZIV_TABELE;

DROP TABLE IF EXISTS NAZIV_TABELE;

Ukoliko pokušamo da obrišemo tabelu koja ne postoji prva verzija će izbaciti grešku, dok druga neće.

Dodavanje redova u bazu

INSERT INTO NAZIV_TABELE(KOL1, KOL2, ... , KOLN) VALUES
(VREDNOST_KOL1, VREDNOST_KOL2, ... , VREDNOST_KOLN),
(VREDNOST_KOL1, VREDNOST_KOL2, ... , VREDNOST_KOLN),
...

INSERT INTO NAZIV_TABELE(KOL1, KOL2, ... , KOLN)
SELECT ...
FROM ...

Ukoliko se ubacuje vrednost za svaku kolonu redom onda nije neophodno navoditi nazive kolona. Vrednosti koje se ne unesu će biti NULL.

Izmena podataka u bazi

UPDATE NAZIV_TABELE
SET KOL1 = VREDNOST,
KOL2 = CASE WHEN ... THEN ... ... END
KOL3 = (SELECT ... FROM ... WHERE)
KOL4 = ...
WHERE ...

UPDATE NAZIV_TABELE
SET (KOL1, KOL2 ...) = (VREDNOST1, VREDNOST2, ...)
WHERE ...

Ako ne navedemo WHERE izmeniće se svi redovi.

Brisanje redova iz baze

DELETE FROM NAZIV_TABELE
WHERE ...

Ukoliko ne navedemo where biće obrisani svi redovi iz navedene tabele.

ČAS 8

Pogled

CREATE VIEW IME_POGLEDA AS
SELECT ...
FROM ...
WHERE ...
[WITH CHECK OPTION]

DROP VIEW IME_POGLEDA;

Originalna tabela može da se menja preko pogleda samo ako je pogled definisan nad jednom tabelom. Ukoliko bi nam bilo potrebno spajanje više tabela, to može da se zaobiđe podupitima. Ukoliko kolona nije navedena u pogledu pri unosu će njena vrednost biti null. Zbog ovoga je važno da ukoliko radimo unos preko pogleda u pogledu budu navedene sve not null kolone. Koje kolone su not null možemo videti u komandi za kreiranje tabele ili na dijagramu.
With check option navodimo ukoliko želimo da se pri unosu proveri da li dati red zadovoljava uslov pogleda. Na primer, ako pogleda sadrži studente upisane posle 2018e:

Indeksi

index

CREATE INDEX NAZIV_INDEKSA
ON NAZIV_TABELE
(kol1 ASC, kol2 DESC, kol3...);

DROP INDEX NAZIV_INDEKSA;

Korisnički definisane funkcije

CREATE FUNCTION IME_FUNKCIJE (ARG1 ARG1_TIP, ARG2 ARG2_TIP...)
RETURNS TIP_POVRATNE_VREDNOSTI
RETURN IZRAZ_KOJI_RAČUNA_REZULTAT

DROP FUNCTION IME_FUNKCIJE;

Pri kreiranju korisnički definisanih funkcija treba obratiti pažnju na sledeće:

Gde naći šta sve ima u bazi?

Sve tabele se nalaze u tabeli SYSCAT.TABLES. Ako želimo samo tabele neke scheme možemo iskorisiti naredni upit:

SELECT *
FROM SYSCAT.TABLES
WHERE TABSCHEMA = 'DA';

Sve poglede možemo naći u tabeli SYSCAT.VIEWS. Kolona OWNERTYPE može imati vrednosti S (system) i U (user), to možemo koristiti da lakše nađemo poglede koje smo mi kreirali.

SELECT *
FROM SYSCAT.VIEWS
WHERE OWNERTYPE = 'U';

Indeksi se mogu naći u tabeli SYSCAT.INDEXES.

SELECT *
FROM SYSCAT.INDEXES
WHERE OWNERTYPE = 'U';

Sve funkcije se nalaze u tabeli SYSCAT.FUNCTIONS.

SELECT *
FROM SYSCAT.FUNCTIONS;

ČAS 9

LISTAGG

Listagg je agregatna funkcija koja spaja stringove iz grupe u jedan.

SELECT LISTAGG(STRING, SEPARATOR) WITHIN GROUP(ORDER BY ...)
FROM ...
GROUP BY ...;

Withing group (order by) je opcioni argument.
Ukupna dužina teksta ne može biti veća od 4000 karaktera. STRING može biti neka kolona, kol1 || kol2, DISTINCT kol...

MERGE

MERGE INTO IME_TABELE
USING (NEKI_UPIT)
ON USLOV_POKLAPANJA
WHEN MATCHED THEN
...
WHEN MATCHED AND ... THEN
...
WHEN NOT MATCHED THEN
...
WHEN NOT MATCHED AND ... THEN
...

Okidači

CREATE TRIGGER NAZIV_TRIGERA
BEFORE/AFTER INSERT/UPDATE/DELETE
ON NAZIV_TABELE
REFERENCING
OLD AS STARI
NEW AS NOVI
FOR EACH ROW
WHEN(USLOV_KOJI_ISPUNJAVAJU_REDOVI_NA_KOJE_CE_SE_PRIMENITI_TRIGGER)
BEGIN ATOMIC
... ;
... ;
... ;
END @

Izvršavanje okidača

Jako je bitno da znamo šta koja vrsta triggera radi da bi znali kada se koja koristi.

BEFORE TRIGGER
  • možemo sprečiti operaciju (unos, brisanje, izmenu) tako što ćemo iskoristiti SQLSTATE
  • možemo izmeniti vrednosti koje se ubacuju ili menjaju (npr. probamo da unesemo ocenu 11, umesto da javimo grešku mi postavimo ocenu na 10)
  • izmena unosa se radi sa SET N.KOL = ..., ovde NE radimo INSERT, UPDATE, DELETE, jer nakon ovog triggera će se vrednost stvarno uneti, to NE RADI TRIGGER
  • Ukoliko treba nakon unosa ocena da se nešto upiše u neku drugu tabelu to se radi u AFTER TRIGGERU, zato što before trigger može da spreči unos (odnosno može da se desi da smo u before triggeru izmenili prosek studenta jer je dobio 10, ali da se javi greška pa da se ta 10ka ne unese u bazu, prosek u toj drugoj tabeli neće biti tačan jer 10ka nije stvarno uneta)
Unos podataka
  • podaci se fizički upisuju u tabelu
  • prethodno smo mogli imati OLD vrednost, nakon ovoga nemamo jer smo upisali podatke preko nje
AFTER TRIGGER
  • ovde se tipično može raditi sa nekom drugom tabelom (na primer uneli smo ocenu 10 iz P1, onda na primer u tabelu u kojoj su proseci studenata izmenimo prosek studenta koji je dobio tu desetku)
  • ovde se NE SME raditi nešto što će opet okinuti isti okidač (na primer ako unosimo komentar u neku tabelu, ako u after triggeru za taj unos imamo insert u istu tabelu, onda će se opet okinuti isti trigger za unos komentara, koji će opet nešto uneti, i tako u beskonačnost... Eventualni izuzetci su neki uslovi koji će zaustaviti ovaj niz unosa, ali to se generalno NE RADI)

NEW/OLD

OLDNEW
INSERT X
Unosimo vrednos, nije bilo ništa prethodno.		 O
Vrednos koju unosimo, možemo je izmeniti preko new.
UPDATE O
Vrednost koja je pretodno bila u tabeli, ne možemo nju menjati, ali na osnovu nje možemo menjti novu vrednost.		 O
Vrednost koju postavljamo, možemo je menjti.
DELETE O
Vrednost koju pokušavamo da obrišemo, možemo proveriti da li ova vrednost zadovoljava neki uslov, pa da ne izvršimo brisanje ako zadovoljava.		 X
Obrisali smo vrednost, nema ništa više i ne znamo šta je bilo.

Napomena: OLD vrednost ako imamo one su u BEFORE triggeru, NEW vrednosti možemo imati u BEFORE i AFTER.

Kada radimo sa triggerima u većini slučajva ćemo imati više naredbi u telu i te naredbe treba razdvojiti sa ";". Ali ako ";" iskoistimo unutar kreiranja triggera (koji je jedna komanda), onda ne možemo to iskoristiti za kraj naredbe. Zbog toga uvodimo novi terminator, tipično @.

--#SET TERMINATOR @

Komanda ide baš ovako, -- u ovom slučaju ne gledaju ovo kao komentar.
Ukoliko izvršavamo komande preko terminala koristimo narednu komandu:

db2 -td@ -f putanja_do_fajla

Ukoliko želimo da trigger javi grešku i zaustavi operaciju:

SIGNAL SQLSTATE '75000' ('Poruka o grešci koja će se ispisati korisniku.')

Sve triggere možemo videti u tabeli SYSCAT.TRIGGERS.

SQL RECAP

recap

ČAS 10

Relaciona algebra

Tabele sa kojima ćemo raditi:

DOSIJE PREDMET ISPITNIROK ISPIT
indeks
ime
prezime
mestorodjenja
datupisa		 idpredmeta
oznaka
naziv
espb		 skgodina
oznakaroka
naziv		 indeks
idpredmeta
skgodina
oznakaroka
ocena
datpolaganja
bodovi

Osnovne operacije

Projekcija
biramo atribute/kolone
kao SELECT
TABELA[kol1, kol2...]
Restrikcija/Selekcija
biramo redove koje želimo u rezultatu
kao WHERE
tabela WHERE ...
Proizvod
Dekartov proizvod - spaja svaki red jedne tabele sa svakim redom druge tabele
u SQL-u: from tab1,tab2
tab1 TIMES tab2
Unija
spajaju se redovi rezultata jednog upita sa redovima drugog upita
u SQL-u: UNION
upit1 UNION
Presek
zadržavaju se redovi koji se nalaze u rezultatima oba upita
u SQL-u: INTERSECT
upit1 INTERSECT
Razlika
zadržavaju se redovi koji se nalaze u rezultatima prvog upita, ali ne u rezultatu drugog upita
u SQL-u: MINUS, EXCEPT
upit1 MINUS upit2
Slobodno spajanje
restrikcija proizvoda dveju relacija
(tab1 TIMES tab2) WHERE A.x=B.y
Prirodno spajanje
spaja se po kolonama koje imaju isti NAZIV i OPSEG(TIP)
u SQL-u uz join ide ON uslov, dok ovde ne navodimo uslov, već se on podrazumeva
tab1 JOIN tab2
Deljenje
  • Relacija A ima grupe kolona X i Y
  • Relacija B ima grupu kolona Y
  • Relacija B ima neke redove
  • Delimo A sa B i u rezultatu dobijamo kolone X iz A takve da važi da je taj red u A uparen sa svim redovima iz B
Primeri: divide
  1. primer: U rezultatu se nalaze redovi koji su u A upareni sa p2 (iz B).
  2. primer: U A postoje redovi s1-p2 i s1-p4 pa s1 ide u rezultat. Postoje redovi s4-p2 i s4-p4 pa i s4 ide u rezultat. Da bi se s2 našao u rezultatu bilo bi porebno da postoje reodvi a2-p2(postoji) i s2-p4(ne postoji). Identično za s3.
  3. primer: Samo za vrednost s1 u A postoje parovi sa sve tri vrednost iz B, tj s1-p2, s1-p4 i s1-p1.

Izvršavanje koda

Za primere urađene na vežbama i date za vežbu rezultat možete videti pomoću parsera za relacioni račun i relacionu algebru koleginice Ane Vulović u sintaksi koja se koristi na vežbama. Pomoću .deb paketa možete instalirati program na Ubuntu. Ovaj parser ne morate instalirati na virtuelnoj mašini za vežbe, već možete i na svom Linux sistemu.

Na Ubuntu 20.04 - focal verzija
sudo dpkg -i ./ime_preuzetog_fajla
ili sa
sudo apt install ./ime_preuzetog_fajla

Na Ubuntu 18.04 - 19.* - bionic verzija
sudo dpkg -i ./ime_preuzetog_fajla
ili sa
sudo apt install ./ime_preuzetog_fajla

ime_preuzetog_fajle bi treblo da bude 24-rarrchecker_1.0-1_amd64_bionic.deb ili 24-rarrchecker_1.0-1_amd64_focal.deb.

Možete probati da intalirate dvoklikom na preuzeti .deb fajl, tima ćete otvoriti Linux Software Installer.
rarrchecker_1.0-1_amd64_bionic.deb
rarrchecker_1.0-1_amd64_focal.deb

Kad instalirate parser možete ga naći među aplikacijama u meniju, ikonica je:

rarr ikona

Ukoliko nemate odgovarajuće podatke u parseru možete ih učitate iz datoteke. U parseru idete menu > create database, zatim izaberete preuzetu datoteku. U datoteku možete dodati podatke ukoliko želite.

ČAS 11

Relacioni račun

Projekcija
biramo atribute/kolone
range of red is relacija
red.A, red.B
Restrikcija/Selekcija
biramo redove koje želimo u rezultatu
range of red is relacija
red.X
WHERE ...
Proizvod
Dekartov proizvod - spaja svaki red jedne tabele sa svakim redom druge tabele
range of px is predmet
range of ix is ispit
exists x (uslov)
Navedeni uslov mora da važi za bar jednu n-torku x. Domen relacije x je samo uslov, ne možemo ga koristiti van zagrada uslova.
forall x (uslov)
Navedeni uslov mora da važi za sve n-torke iz x. Domen relacije x je samo uslov, ne možemo ga koristiti van zagrada uslova.
forall x (uslov) <=> not exists x (not uslov)
Implikacija
if form1 then form2
if a then b <=> not p or q

Ako radimo nad dve tabele, na primer predmet i ispit. U rezultatu možemo izdvojiti samo kolone iz na primer predmeta, ali onda kolone iz ispita ne možemo imati u where. Da bi u ovom slučaju gli da koristimo kolone iz where potrebno je da ispisujemo bar jednu kolonu iz tabele ispit (ne nužno onu koju koristimo) ili da koristimo exists/forall.

ČAS 12

Primer ispita

Zadaci
Rešenje

Zadaci za vežbanje relacionog računa i algebre

Zadaci

Rokovi

Snimci konsultacija na kojima su rađeni rokovi:

Snimak 3.1, jan1 2022, šifra: Rbp03.01
Snimak 5.1, sep1 2021, šifra: Rbp05.01